Kada je umro neki čovjek, htjedoše iskušati mudra starca.
- Znadeš li nam reći kamo će on sada poći – u raj ili u
pakao? – upitaše ga.
- Donesite mi njegove cipele pa ću vam znati odgovoriti –
reče im.
Donesoše mu cipele. Starac ih pažljivo promotri. Bijahu vrlo
blatne.
- Ovaj će čovjek poći u raj – reče im.
- Po čemu to znaš? – upitaše ga.
- Oni koji hodaju po prostranim i ravnim putovima ne
mogu uprljati svoje cipele. Oni pak koji hode po uskim i strmim putovima, nužno
će ih uprljati. A poznato vam je koji od tih dvaju putova vodi u raj. Nadalje,
ni oni koji ne priskaču braći u nevolji, ne dolaze u priliku da uprljaju svoje
cipele. Naprotiv, oni
koji su zbog drugih spremni mnogo pretrpjeti, morat će poći mnogim blatnim
putovima. I, naposljetku, Gospodin, u kojem svi živimo, prošao je našim
putovima i upoznao naš hod. Dođe li mu tko u čistim cipelama, znat će da ga
želi obmanuti. A, kažem vam, manji je grijeh uprljati se nego svoju prljavštinu
nastojati sakriti pred Gospodinom.
Stjepan
Lice
